Život sa visokim holesterolom
Možete da nađete sve neophodne informacije da razumete šta je holesterol, njegov uticaj na globalnom nivou, uzroke i posledice, i kako da visok holesterol stavite pod kontrolu.
Visoki holesterol
Zašto da idem na kontrolne preglede?
Hiperholesterolemija je globalna hronična bolest
Da li sam ja u riziku od visokog holesterola?
Hiperholesterolemija je veoma često stanje. Svetska zdravstvena organizacija je 2008. godine objavila statističke podatke o prevalenci povišenog ukupnog holesterola među odraslim ljudima širom sveta.1
Za visoki holesterol prepoznati su brojni faktori rizika.
Starost
Rizik od hiperholesterolemije raste sa starenjem. Pošto sposobnost tela da eliminiše holesterol biva sve slabija kako starimo, rastu nivoi holesterola, koji za uzvrat povećavaju rizik od moždanog udara i srčanih oboljenja.2
Pol
Sve do sredine šeste decenije (ili do menopauze), kod žena su uobičajeno niži nivoi lošeg holesterola, a u svakom životnom dobu imaju više nivoe dobrog holesterola. Ipak, posle menopauze (sa otprilike 55 godina), nivoi LDL holesterola kod žena počinju da rastu. 2,3
Porodična istorija (anamneza)
Neki oblici hiperholesterolemije mogu da budu posledica prekomerne produkcije lošeg holesterola u jetri, sa genetskom predispozicijom (sklonošću). U mnogim slučajevima, ipak, visoki holesterol je posledica kombinacije genetike i ishrane, jer često članovi porodice imaju slična ponašanja i način života.2
Izbor ponašanja i načina života
Budući da jetra proizvodi dovoljno holesterola da zadovoljni potrebe tela, potrebno je ograničiti unos holesterola ishranom. Namirnice bogate zasićenim mastima (meso, mlečni proizvodi...) ili trans mastima (pržena hrana, pečena jela...) mogu da doprinesu visokom holesterolu i srodnim stanjima, kao što su bolesti srca. Odabir hrane sa niskim sadržajem zasićenih masti, trans masti, natrijuma (soli) i dodatog šećera (npr. "posno" meso, morska hrana, mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti ili potpuno bez masti, integralne žitarice, voće i povrće), ili sa visokim sadržajem vlaknastih materija (npr. ovsene pahuljice i pasulj, odnosno mahunarke) i nezasićenih masti (npr. avokado, maslinovo ulje…) može da popravi vaš profil lipida.2
Različiti nivoi rezultata testova krvi
Video sam vrednosti za HDL i LDL u mojoj analizi krvi. Kako da ih protumačim?
Da bi se izmerio holesterol potrebno je da se izvadi krv, ali profil lipida uključuje i mnoge druge vrednosti, ne samo HDL i LDL. Rezultati ovog testa pokazuju i nivo triglicerida, i ukupnog holesterola.
Trigliceridi su vrsta masti koje su izvor energije za telo, a ukupni holesterol predstavlja ukupnu količinu holesterola u krvi, uključujući HDL, LDL i trigliceride.
Kod odraslih, poželjni nivoi holesterola su sledeći:
Trigliceridi su vrsta masti koje su izvor energije za telo, a ukupni holesterol predstavlja ukupnu količinu holesterola u krvi, uključujući HDL, LDL i trigliceride.
Kod odraslih, poželjni nivoi holesterola su sledeći:
Po pravilu poželjan nivo
Ukupni holesterol
ispod 200 mg/dL ili 5,2 mmol/L
LDL (loš) holesterol
ispod 100 mg/dL ili 2,6 mmol/L
HDL (dobar) holesterol
iznad 60 mg/dL ili 1,5 mmol/L
Trigliceridi su vrsta masti koje su izvor energije za telo, a ukupni holesterol predstavlja ukupnu količinu holesterola u krvi, uključujući HDL, LDL, i trigliceride.
ispod 150 mg/dL ili 1,7 mmol/L
Vaši rezultati su važni, ali treba da ih protumači lekar. Zavisno od Vaših godina starosti, pola, porodične anamneze, Vašeg načina života, pušačkog statusa (jeste ili niste pušač), i drugih kardiovaskularnih faktora rizika, Vaš lekar će biti u stanju da razume celokupnu sliku, i odredi da li treba ili ne treba nešto preduzeti, odnosno da li visoki nivo LDL holesterola treba snižavati.4
Tačno je da neki lekovi mogu da povećaju nivoe LDL ili triglicerida. U njih spadaju glukokortikoidi, neki diuretici, oralni estrogeni, i beta blokatori.2
Tačno je da neki lekovi mogu da povećaju nivoe LDL ili triglicerida. U njih spadaju glukokortikoidi, neki diuretici, oralni estrogeni, i beta blokatori.2
Na promene nivoa mogu uticati mnogi faktori
Zašto mi se nivo holesterola povećao od poslednje kontrole?
Kada se radi o visokim nivoima holesterola, u obzir se uzimaju mnogi faktori. Između ostalog, može se pomenuti starost (rizik od hiperholesterolemije raste s godinama starosti), način života, uključujući i navike u ishrani ili odsustvo fizičkih aktivnosti, povećanu telesnu težinu, pa čak i upotrebu nekih lekova.5,6
Učestalost provere holesterola
Koliko često je potrebno da kontrolišem svoj holesterol?
Nivoe holesterola treba kontrolisati na svakih 4 do 6 godina, počevši od navršenih 20, a još češće ako imate u porodici visoki holesterol. Razgovarajte sa Vašim lekarom šta bi bilo dobro za Vas.5
Pre testa krvi
Da li je potrebno da pripremim bilo šta za određivanje holesterola?
Može biti potrebno da se uzdržite od hrane i pića 9 do 12 sati pre uzimanja uzorka krvi. Vaš zdravstveni radnik će Vam reći da li je ovo uzdržavanje potrebno, i daće Vam posebna uputstva ako ih bude bilo.7
Ima li ikakvih rizika povezanih sa određivanjem holesterola?
Ne brinite, analize krvi su povezane sa zanemarljivim rizikom. Možda ćete osetiti neznatni bol ili se može pojaviti modrica na mestu gde je uvučena igla, ali većina simptoma prolazi brzo.7
Reference
6
Rhee EJ, Kim HC, Kim JH, et al. 2018 Guidelines for the management of dyslipidemia. Korean J Intern Med. 2019;34(4):723-771.
Parner u zdravlju pruža personalizovane, potvrđene i ažurirane informacije pacijentima za bolji kvalitet života. Pratite naše savete da biste smanjili rizik od kardiovaskularnih događaja.
Bolesti
Da živite bolje
Opšte informacije
Sajt Partner u zdravlju je razvijen i odobren od strane stručnjaka iz različitih oblasti medicine, udružrnja pacijenata i nutricionista.
Sadržaj ovog sajta nema za cilj da zameni stručni lekarski savet. Uvek potražite savet svog lekara ili drugog kvalifikovanog pružaoca zdravstvenih usluga kada imate bilo kakvo pitanje u vezi sa nekim medicinskim stanjem.
