Život sa dijabetesom
Možete da nađete osnovne informacije da razumete dijabetes, njegov globalni uticaj, njegove uzroke i posledice, i kako da dijabetes stavite pod kontrolu.
Dijabetes
Šta je dijabetes ?
Diabetes mellitus, najčešće označen samo kao dijabetes, je hronična bolest metabolizma, što bi značilo bolest koja dugoročno, najčešće ceo život, utiče na način na koji se hrana prerađuje u organizmu. Hrana koju unosimo razgrađuje se na male molekule koji se koriste kao izvor energije od strane ćelija u organizmu. Ugeljni hidrati se uglavnom pretvaraju u glukozu, koja se oslobađa u krvotok.
Koncentracija šećera u krvi, glikemija, u organizmu je regulisana putem više hormona . Najodgovorniji hormon za metabolizam glukoze je insulin, koji se proizvodi i oslobađa iz pankreasa, organa koji se nalazi unutar trbušne duplje. Pojednostavljeno, insulin deluje tako što pomaže ulazak molekula glukoze u ćelije, i na taj način snižava nivo šećera u krvi. Ovaj efekat naziva se hipoglikemijskim efektom insulina.
U slučaju kada nastane dijabetes, organizam ili ne proizvodi dovoljno insulina da održi nivo šećera u granicama normalnog, ili nije u stanju da dovoljno iskoristi postojeći insulin (insulinska rezistencija) , ili oboje. U oba slučaja, dolazi do poremećaja metabolizma glukoze u organizmu i porasta koncentracije glukoze u krvi, što može dovesti do ozbiljnih oštećenja određenih organa.1
Kako se postavlja dijagnoza dijabetesa?
Dijagnoza dijabetesa se zasniva na merenju šećera u krvi, ponekad u različitim situacijama: nakon gladovanja, pre i posle ispijanja tečnosti sa glukozom, ili određivanjem vrednosti HbA1c u krvi koji predstavlja prosečnu vrednost glukoze u krvi u prethodniih 2 do 3 meseca, ili iz slučajnog uzorka krvi. U slučaju da se sumnja na druge tipove dijabetesa, potrebni su dodatni testovi.2
Kako se može dijagnostikovati dijabetes tipa 2?
Ima nekoliko načina da se dijagnostikuje dijabetes. Svaki od ovih načina iziskuje da se ponovo uradi sutradan da bi se dijagnostikovao dijabetes. Testiranje treba da se obavi u zdravstvenoj ustanovi (ordinacija Vašeg lekara ili laboratorija). Ako Vaš lekar utvrdi da Vam je nivo glukoze veoma visok ili da imate klasične simptome povišene glukoze uz jedan pozitivan rezultat testa, možda Vašem lekaru neće ni biti potreban drugi test da dijagnostikuje dijabetes. Evo tri uobičajena načina da se dijagnostikuje dijabetes:
HbA1C: Test HbA1C meri prosečnu vrednost šećera u krvi za prethodna 2 do 3 meseca. Prednost dijagnostikovanja na ovaj način je da ne morate da se uzdržavate od hrane, i ne morate da pijete ništa. Dijabetes se dijagnostikuje ako je vrednost HbA1C ≥6,5%
Nivo glukoze u plazmi našte (FPG): Ovaj test proverava Vaš nivo glukoze našte. Našte znači da niste unosili nikakvu hranu, niti piće (izuzev vode) najmanje 8 sati pre ovog testa. Ovaj test se obično radi rano ujutru, pre doručka. Dijabetes se dijagnostikuje ako Vam je nivo glukoze našte ≥126 mg/dL
Test oralnog opterećenja glukozom ili test tolerancije na glukozu (OGTT): OGTT je 2-časovni test koji proverava Vaš nivo šećera u krvi pre i pošto popijete jedno specijalno slatko piće. On lekaru pokazuje koliko dobro Vaše telo prerađuje glukozu. Dijabetes se dijagnostikuje ako Vam je posle 2 sata nivo glukoze ≥200 mg/dL
Dijagnoza po kriterijumu Američkog udruženja za dijabetes.
Globalna bolest
Da li je dijabetes često stanje?
Odgovor je DA. Internacionalna federacija za dijabetes je objavila da 537 miliona odraslih širom sveta živi s dijabetesom, a to je 1 na svakih 10 ljudi. Predviđa se da će do 2030. godine broj ljudi sa dijabetesom da poraste na 643 miliona (1 na svakih 9 odraslih ljudi), a do 2045. godine na 784 miliona (1 na svakih 8 odraslih ljudi). Dijabetes je 2021. godine uzrokovao 6,7 miliona smrti: 1 smrt na svakih 5 sekundi.3
Samo u SAD 30,3 miliona odraslih imaju dijabetes, a procenjuje se da svaki četvrti ne zna da ga ima.1 Procenjuje se i da je 2012. godine dijabetes bio neposredan uzrok smrti 1,5 miliona ljudi, a da je još 2,2 miliona preminulo zbog toga što je visoki nivo glukoze u krvi povećao rizik od kardiovaskularnih i drugih bolesti.2
Više tipova dijabetesa
Čujem da postoje različiti oblici dijabetesa. Da li je to tačno?
Jeste, iako bismo radije kazali da postoje različite vrste dijabetesa. Najčešća vrsta je poznata pod imenom dijabetes tipa 2: oko 90% slučajeva dijabetesa spada u grupu tipa 2. On se obično javlja kod odraslih kada se razvija rezistencija na insulin , ili kad produkcija insulina postane nedovoljna. Simptomi mogu godinama da prođu nezapaženo, pa otuda potreba da se kontroliše nivo šećera u krvi kod ljudi u riziku, posebno kada znamo da dijabetes tipa 2 može biti odložen, pa čak i sprečen zahvaljujući merama zdravog načina života.3,4
Dijabetes tipa 1, koji se nekada nazivao juvenilni dijabetes (ili insulin-zavisni dijabetes) javlja se kada pankreas ili uopšte ne proizvodi insulin, ili ga proizvodi veoma malo. Smatra se da je on posledica autoimune reakcije (imunski sistem greškom napada sopstveno telo), i on napada otprilike 5% pacijenata sa dijabetesom. Za razliku od dijabetesa tipa 2, većina slučajeva se razvija brzo i dijagnostikuje se kod dece, tinejdžera ili mladih odraslih ljudi, ali se zapravo može javiti u svakoj starosnoj grupi. Dijabetes tipa 1 se ne može sprečiti, i za preživljavanje je neophodno da se insulin uzima svakodnevno.3,5
Postoje i drugi tipovi dijabetesa, ali na ovom vebsajtu mi ćemo se uglavnom baviti dijabetesom tipa 2. Za sva druga pitanja o dijabetesu i njegovim ostalim tipovima, molimo da se obratite svom lekaru.
Sprečavanje predijabetesa
Čujem da postoji stanje koje se naziva ‘predijabetes’. Šta je to?
Predijabetes je stanje u kome su nivoi glukoze u krvi više od normalnih, ali nedovoljno visoki da bi se postavila dijagnoza dijabetesa. Milioni ljudi širom sveta ne znaju da imaju predijabetes, i zbog toga je važno da se podvrgnete skriningu na ovo stanje.5
Osoba koja ima predijabetes može kasnije u životu da razvije dijabetes tipa 2. Postoji pravilo “trećina” - otprilike jedna trećina ljudi sa predijabetesom će u roku od 5 godina da razvije pravi dijabetes, jedna trećina će ostati u stanju predijabetesa, a jedna trećina će se vratiti na normalu.6
Da, osobe koje imaju predijabetes imaju veći rizik od oboljevanja od bolesti srca i krvnih sudova u odnosu na osobe koje ga nemaju. Zaustavljanje progresije iz predijabetesa u dijabetes i smanjenje rizika od nastanka kardiovaskularnih bolesti može se postići boljom kontolom telesne težine. 6
Reference
4
WHO. Global report on diabetes. 2016.
6
CDC. Type 1 Diabetes – Basics – Diabetes. 2019
7
WHO. FAQs -Frequently Asked Questions on Diabetes. 2016
Parner u zdravlju pruža personalizovane, potvrđene i ažurirane informacije pacijentima za bolji kvalitet života. Pratite naše savete da biste smanjili rizik od kardiovaskularnih događaja.
Bolesti
Da živite bolje
Opšte informacije
Sajt Partner u zdravlju je razvijen i odobren od strane stručnjaka iz različitih oblasti medicine, udružrnja pacijenata i nutricionista.
Sadržaj ovog sajta nema za cilj da zameni stručni lekarski savet. Uvek potražite savet svog lekara ili drugog kvalifikovanog pružaoca zdravstvenih usluga kada imate bilo kakvo pitanje u vezi sa nekim medicinskim stanjem.
